Predlog

“* A kategorija - Učenici 2., 3. ili 4. razreda koji pohađaju specijalna matematička odeljenja pri državnim gimnazijama, specijalizovana IT odeljenja pri državnim gimnazijama (“za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku”), ili IT odeljenja u privatnim gimnazijama.”

Очигледно је и видљиво из авиона да је овакав вид такмичења “наштелован” за, исечак из пропозиција такмичења: “specijalna matematička odeljenja pri državnim gimnazijama”. Где су сви остали само “остали”. И акценат проблема који се решавају је “математички” а не “програмерски”. Зато што су и људи који организују овакве видове такмичења, који састављају задатке, математичари, а не програмери. Често без и једне сопствено откуцане линије кода који решава реалне проблеме значајне за човечанство. Све на нивоу чисте апстракције, где се осећају најкомфорније. И ја, али и моји ученици, волимо математику. Пре ње, обожавамо програмирање, где ћемо решавати реалне проблеме из: математике, физике (мајке свих природних наука), хемије, економије (од нечега мора и да се живи). Из Живота! Било како, ја ћу ове несретне пандемијске године 2020/21 да изађем и на оваква формат са права три млада “програмера”, узраста “specijalizovana IT odeljenja pri državnim gimnazijama, 2. разред”.

Предлог: Назовите ствари онда правим именом: "Средњешколско такмичење из математике уз непотребно коришћење глупих електронских машина званих рачунари или компјутери (који успут речено, беспотребно хуче и праве буку или халабуку приликом коришћења, и још троше при том тако драгоцену енергију или струју). Сви остали “статисти” поред ученика који похађају специјална математичка одељења при државним гимназијама су више него добродошли. Као декор.